Brazilski maloprodajni sektor je na pragu da najbolje performanse u više od deset godina. Prema IBGE, до сада, samo jun je pokazao stvarni pad rezultata. Pored toga, istraživanju Nacionalne konfederacije trgovine dobara, Službe i turizam (CNC) predviđa rast prodaje od 30% u 2024., šta se nije desilo od 2013.. Prema procene Scanntech-a, samo maloprodaja hrane će predstavljati R$1,27 triliona u prihodu u godini. Ovi faktori se pokreću povećanjem platne mase i ponudom poslova potrošačima.
„Scenarij 2024. godine u celini bio je pozitivan, sa praznicima kao što su Dan majki i Dan potrošača koji podstiču maloprodaju. Такође смо 2024. годину видели у добром светлу са становишта поновног покретања кредита. Bila je dobra cirkulacija kapitala u ekonomiji, posebno zbog niskih stopa nezaposlenosti. To je kaskadni efekat u kojem je kredit takođe bio protagonist u ovom scenariju podsticanja, коментар Глаука Соареса Фила, ko-fundator RPE – Maloprodajni platni ekosistem
U oktobru prošle godine, različiti sektori su zabeležili porast prodaje. U vezi sa 2023. godinom, ukupni rast je bio 6,5% до сада. U poređenju sa septembrom, prodaja farmaceutskih i parfemskih artikala je porasla (16,1%), kao i nameštaja i kućnih aparata (9,9%); tkanine, odeća i obuća (7,9%); supermarketi, hipermarketi i prehrambeni proizvodi (5,6%) i članci za ličnu i domaću upotrebu (4,7%), među ostalim.
На Божић, rezultati su takođe bili pozitivni. Prema ICVA, prodaja između 19. i 25. decembra 2024. povećana je 3,4% u odnosu na isti period prethodne godine, s obzirom da su sektori koji su imali najbolji učinak bili sektori supermarketa (rast od 6%); drogerije i apoteke,8%) i optike i zlatare (5,7%). Prema podacima Visa Consulting & Analytics, od 1. novembra, došlo je do povećanja od 12,2% u prodaji na kraju godine u poređenju sa 2023., uzimajući u obzir sve načine plaćanja, uključujući druge finansijske usluge osim onih koje pruža Visa
Stopa Selic iznad 14% će naškoditi maloprodaji
Uprkos pozitivnoj situaciji, ekonomska volatilnost je direktno uticala na maloprodaju i kupovnu moć potrošača. Sa povećanjem Selic stope, sada uspostavljena na 12,25% godišnje, али са пројекцијама да се стигне до 14,75% u 2025, prema prema Focus Narodne banke, upaljuje se upozorenje o poskupljenju kreditnih linija i mogućem smanjenju potrošnje od strane stanovništva. Sa povećanjem dugova i kamatnih stopa, koje prate Selic, pristup imovini veće vrednosti, kao kućni aparati, elektronika, vozila, nameštaj, među ostalim, ostaje ograničeno i ima manje novca u opticaju na tržištu. Na nekom nivou, to takođe utiče na maloprodavce, koji završavaju sa višim nivoom zaduženosti. “Ova situacija direktno utiče na odobravanje kredita, što postaje skuplje i, posledično, мање доступан. Zbog toga, maloprodavac treba da bude odlučniji da bi prodao, показује Глаука Соареса Фила
Kao alternativa za stimulisanje potrošnje, maloprodavci treba da se oslanjaju na sopstvene formule za lojalnost kupaca, kao davanje kredita i izdavanje vlastite prodajne kartice, tzvani Private Label. Iako je pik omiljeni način plaćanja među stanovništvom, sa 29 milijardi transakcija realizovanih samo u prvoj polovini 2024. godine, prema Brazilian Association of Credit Card and Service Companies (ABECS), vlastite maloprodajne kartice postaju popularne
Prema istraživanju 'Fiserv Insights: Brazilci i korišćenje kreditnih kartica danas i sutra', 62% populacije već ima, barem, kreditna kartica maloprodajnih prodavnica. И, jednom u posedu jednog, 67% ljudi na kraju troši više na njega. Specifično među pojedincima klasa D i E, ovaj broj dostiže 81%. To je zato što 28% ljudi iz klasa D i E smatra kreditnu karticu delom prihoda, a 28% kao glavnu prednost ovog načina plaćanja vidi mogućnost otplate kupovina na rate. Pored toga, pojedinci iz klasa D i E imaju više od jedne kartice kako bi imali veći raspoloživi limit. Odnosno, oni traže veći pristup dohotku
„Veliki pokretač svega ovoga je kredit“, ali trgovci su takođe diversifikovali akviziciju kupaca i pokušavaju da ih zadrže kroz odgovarajuće CRM programe, politike povrata novca,lojalnost i drugi podsticaji, da bi potrošači ponovo dolazili i ne bi samo obavili jednu kupovinu u prodavnici, ali stvorite ponavljanje, posebno u sektoru trajnih potrošačkih dobara. U sektoru hrane, to se takođe dešava, ali format i procenat popusta obično su konzervativniji, objasni Glauka
Šta dolazi
За 2025, trendovi ukazuju na sve veću integraciju maloprodaje sa tehnologijom. Elektronska trgovina, čiji je prihod porastao 18,7% u prvom polugodištu 2024., dostigavši R$160,3 milijarde, pokrenut rastom sektora hrane (18,4%), nastaviće se impozantno, uz integracijom finansijskih usluga. Na taj način, biće sve više moguće povezati kupovine sa potrebama za kreditom potrošača, kao zajmovi, finansiranja i druge usluge, na personalizovan način prema njihovim potrebama i budžetu.
"Potrošnja i maloprodaja u Brazilu danas su pod pritiskom zbog rasta dolara", zbog inflacije, i zbog ovog povećanja SELIC-a, što je predvidljivo i označeno od strane COPOM-a. Ипак, maloprodavci su se na ovaj pokret pripremili na strukturiraniji način 2024. godine, inoviranje u tehnologiji i kombinovana ponuda. Ovi faktori, uz uz pozitivne situacije sa manjom nezaposlenošću i povećanjem plata koje sada vidimo, trebalo da stabilnost u maloprodaji ove godine. Na kraju, maloprodaja je odgovorna za podršku brazilskoj ekonomiji, predstavljajući važan deo BDP-a, коментар Лукас Дорнелас,Glavni direktor prihoda u RPE – Maloprodajni platni ekosistem.Prema podacima Brazilske asocijacije za maloprodaju i potrošnju (SBVC), proširena maloprodaja je dostigla iznos od 2 R$,75 triliona, представљајући 25,23% od bruto domaćeg proizvoda (BDP). Omaloprodaja je ostala na R$2,23 triliona i značilo je 20,45% BDP-a zemlje.
За Педра Албукеркеа, ko-osnivač i direktor novih poslovanja RPE, glavni izazov maloprodaje u 2025. biće "kontrola fiksnih troškova", smanjiti njihovu polugu i imati dugove koji nisu vezani za kamatnu stopu. Sa tim, maloprodavci će imati više mogućnosti da lansiraju nove proizvode, otvoriti nove prodavnice i obezbediti strukturiraniji rast. Sa aktivnim udelom u BDP, brazilski maloprodajni sektor ostaje kao suštinski motor ekonomije. Ulaganje u tehnološke strategije i programe lojalnosti biće ključ za suočavanje sa izazovima 2025. godine i održavanje održivog rasta sektora, završava stručnjak
