Savez federal je najavio i kasnije abortirao stvaranje nadzora za transakcije putem Pixa iznad 5 R$.000 за физичка лица и R$ 15.000 за компаније, mera usmerena na borbi protiv poreske evazije. Odluka je izazvala snažnu negativnu reakciju, pokrenuta dezinformacijama, kao što je prikazano u videu poslanika Nikolasa Ferreire (PL-MG), isticanje uticaja lažnih vesti na komunikaciju, u ponašanju društva i čak u javnim politikama, kako pad u korišćenju Pixa i povlačenje mere
Da bi se rešila ova pitanja, bitno je istaknuti inicijative i alate za borbu protiv dezinformacija i naglasiti važnost kritičkog konzumiranja informacija, tako na individualnoj tako i na institucionalnoj razini
За Антонија Рошу Фила, profesor novinarstva na ESPM, nije prvi put da su veliki događaji pogođeni dezinformacijama. Jedan od najpoznatijih epizoda dogodio se na američkim izborima 2016., kada je došla u opticaj informacija da papa Franjo navodno podržava kandidaturu Donalda Trampa protiv Hilari Klinton, što je kasnije demantovano.”
Napredak tehnologije i korišćenje veštačke inteligencije dodatno proširuju mogućnosti širenja dezinformacija. Prema Rocha Filho
"Napredak alata veštačke inteligencije pogoršao je širenje dezinformacija", sa sadržajem koji se manipuliše, kao lažne glasove i slike, prevaživanje kapaciteta provere. Ova situacija je pojačana nedavnom odlukom Mete da obustavi proveru činjenica u SAD-u i nedostatkom napretka u regulaciji u Brazilu, kako je projekat lažnih vesti u Kongresu. Borbenje zahteva medijsku pismenost, promovišući kritičko razmišljanje od osnovnog obrazovanja, i efikasna regulacija za ublažavanje uticaja, posebno u političkoj oblasti.”
Рикардо Гандур, istraživač i takođe profesor novinarstva na ESPM, dopunjuje
"Fragmentacija komunikacije se intenzivirala u poslednjih 10 godina". S jedne strane, imamo zdravu univerzalizaciju pristupa informacijama. Sa druge strane, opasno širenje fabričkih informacija za zbunjivanje, predstavljajući rizik za institucije i demokratiju.”
Podaci 21. izdanja istraživanja Politička panorama, Instituta DataSenado, pojačavaju ozbiljnost problema. Istraživanje je pokazalo da je 72% korisnika društvenih mreža u Brazilu naišlo na vesti koje smatraju lažnim u poslednjih šest meseci, uznemirujući podatak uoči lokalnih izbora 2024. godine. Pored toga, polovina ispitanika izjavila je da ima poteškoća u prepoznavanju lažnih sadržaja, ističući potrebu za većim medijskim obrazovanjem
