Lažne vesti i dalje su centralna briga za Brazilce. Prema istraživanju Hibou, 70% veruju da društvene mreže treba da budu odgovorne za širenje lažnih informacija. 39% smatraju da platforme treba da preuzmu svu odgovornost za objavljene sadržaje. 60% Brazilaca nije smatralo dobrom idejom da Meta prekine svoj program borbe protiv lažnih vesti i prepusti to zajednici
Kada se radi o ukazivanju na glavne medije povezane sa širenjem lažnih vesti, оFacebook predvodi sa 45% pominjanja, pratitelem preko WhatsApp-a (42%) i Instagrama (39%). Druge platforme, kao TikTok (35%) i X, stari Twitter (34%)takođe se pojavljuju na rang listi. Ovi podaci otkrivaju konsolidovanu javnu percepciju o odgovornosti velikih društvenih mreža za kontrolu sadržaja koji se kreće na njihovim platformama, pojačavajući pritisak na te kompanije da usvoje strože i efikasnije mere u borbi protiv lažnih vesti
“Uticaj lažnih vesti prevazilazi dezinformacije: direktno utiče na poverenje u brendove, u institucijama i čak u medijima. Neophodno je da preduzeća, vozila i platforme rade zajedno kako bi obezbedile sigurnije i transparentnije digitalno okruženjeоцена Лиџије Мело, CSO Хибу
Poverenje u izvor informacija je kritična stavka u borbi protiv širenja lažnih vesti u Brazilu. Према истраживању, 51% Brazilaca uvek proverava izvor pre nego što podeli vest na svojim društvenim mrežama, pokazujući preventivno ponašanje kako bi se izbeglo širenje lažnih sadržaja. Međutim, 32% samo proveravaju izvor kada nešto izgleda pogrešno, i još uvek postoji jedna zabrinjavajuća grupa13% deleže vesti bez provere njihove tačnosti, otkrivajući ulogu impulsa i nedostatka provere u perpetuaciji dezinformacija
Ali šta navodi Brazilce da sumnjaju u neku vest? Identifikacija lažnih vesti je sve češća praksa. Ljudi su pažljiviji prema znakovima pouzdanosti vesti. Према истраживању, 56% ispitanika proverava da li se neka vest pojavljuje na različitim sajtovimaili društvenih mreža pre nego što joj poverujete, ukazujući aktivnu potragu za unakrsnom validacijom. Pored toga, 44% učesnika izbegava sadržaje sa senzacionalističkim naslovima, prepoznajući pretjerani apel kao jedan od glavnih znakova lažnosti. Ostalih 38% ocenjuju kredibilitet sajtau kojem su pronašli informaciju, jačanje važnosti pouzdanih vozila u borbi protiv dezinformacija. Međutim, samo 7% veruju u sadržaje koje dele influenseridigitalne, sugerirajući da je javnost još uvek skeptična u vezi sa legitimnošću informacija koje šire ove javne ličnosti
Lažne vesti ne samo da dezinformišu, ali takođe direktno utiču na percepciju o brendovima. Prema studiji, 26% potrošača je reklo da manje voli proizvode oglašene pored lažnih vesti, iako priznajući da brendovi često nemaju kontrolu nad tim gde se njihovi oglasi pojavljuju. Pored toga, 32% ispitanika veruje da te kompanije indirektno pomažu u finansiranju lažnih vesti, jačajući potrebu za pažljivijom reklamnom strategijom u digitalnom okruženju
