Nova istraživanja sprovedena od strane UNESCO-a otkrila su da samo trećina (36,9%) digitalnih influensera proverava informacije pre nego što ih podeli sa svojim pratiocima. Дос 63,1% koji su priznali da nisu proveravali tačnost činjenica pre objavljivanja, 33,5% su reportirali da, ako bi verovali u izvor ili u kreatora, delili bi sadržaj bez provere. Друга 15,8% samo deleže sadržaj koji smatraju zabavnim ili korisnim, без провере аутентичности, и 13,2% ispituju istinu samo kada su u pitanju vesti.
Istraživanje "Iza ekrana" takođe je istaklo da je glavni kriterijum koji kreatori sadržaja koriste za procenu kredibiliteta izvora angažovanje, јер 41,7% njih koristi lajkove i preglede kao parametre. Друга двадесет,6% верују у садржај када га деле пријатељи или стручњаци којима верују, dok 19,4% se oslanjaju na reputaciju izvora o određenoj temi. Samo 17% smatraju da su dokumentacija i dokazi koji podržavaju informacije o distribuiranom sadržaju osnovni.
Uzimajući u obzir da sve više ljudi postaje informisano i pogođeno od strane digitalnih influensera, brojevi istaknuti iznad ukazuju na potrebu za posebnim pažnjom na teme koje iznose formatori mišljenja. Prema direktora za međunarodne talente Viral Nation i stručnjaka za tržište influenserskog marketinga, Фабиу Гонçalвеш, nedostatak provere informacija koje objavljuju influenseri stvara kaskadni efekat dezinformacija koji može ugroziti poverenje javnosti u kreatora i brendove koje on predstavlja
„Širenjem neproverenih sadržaja, negativan uticaj može se proširiti, укључи, za društvena i kulturna pitanja, hranjenje neistina koje perpetuiraju zablude i štete javnom dijalogu. Kada influenseri deleže sadržaje bez provere istinitosti, oni ne samo da stavljaju u rizik svoju reputaciju, ali i odnos poverenja izgrađen sa svojim pratiocima. To može izazvati krizu poverenja koja, na dugoročnom planu, utiče na ceo ekosistem influenserskog marketinga, uklanjanje brendova i strateških partnerstava, објасни
Prema stručnjaka, influenseri treba da se postave kao odgovorni agenti informacija: “Na taj način, mogu da garantuju pratiocima da su deljeni sadržaji potkrepljeni pouzdanim i proverenim izvorima. Uključivanje navike da se proverava tačnost onoga što se svakodnevno objavljuje i konsultovanje stručnjaka o osetljivim temama su suštinski koraci za izbegavanje rizika od dezinformacija
Fabio još uvek kaže da agencije i platforme imaju ključnu ulogu u vođenju influensera ka usvajanju etičkih praksi, sa obukama za obuku, jasne smernice o digitalnoj odgovornosti i kontinuiranoj podršci. Prema stručnjaku, agencije imaju obavezu da se bore protiv širenja lažnih vesti uz influensere.
Na Viral Nation, naša uloga ide dalje od povezivanja brendova i kreatora; mi smo referenca u sektoru upravo zato što obučavamo naše talente kroz obuke o digitalnoj etici, odgovornost u komunikaciji i važnost proveravanja informacija pre nego što ih podelite. Verujemo da dobro pripremljeni influenseri ne samo da jačaju svoje vlastite reputacije, ali podi podi i standarde tržišta, gradeći odnos poverenja sa svojim publikama i partnerskim brendovima. U isto vreme brinemo se i za reputaciju samih brendova. Zato smo razvili Viral Nation Secure, alat zabezbednost brenda, koji ima za cilj da zadovolji potrebe srednjih i velikih preduzeća da biraju influensere na sigurniji i efikasniji način. On je sposoban da analizira celu javnu istoriju kreatora sadržaja, na osnovu kriterijuma rizika prilagođenih potrebama svake marke, čineći proces selekcije bržim, siguran i usklađen sa vrednostima kompanije, заврши
METODOLOGIJA
Vođen timom istraživača sa Univerziteta Bowling Green State, izveštaj "Iza ekrana", UNESCO-a, održano je između avgusta i septembra 2024.. Studija je koristila dve metode, prva je online anketa na 8 jezika, sa odgovorima 500 kreatora sadržaja iz 45 zemalja i teritorija. Zatim, sprovedene su intervjui sa 20 kreatora digitalnog sadržaja kako bi se dobili detaljniji kvalitativni uvidi o njihovim praksama kreiranja sadržaja i izazovima sa kojima se suočavaju.
Za ovu studiju, kreatori digitalnog sadržaja definišu se kao pojedinci koji redovno objavljuju sadržaje na mreži za javnu potrošnju i imaju više od hiljadu pratilaca, šta predstavlja minimalna granica da bi se smatrali nano-influencerima
