Veštačka inteligencija se konsoliduje kao jedna od najuticajnijih tehnoloških transformacija savremenog društva, uticajući od globalne ekonomije do svakodnevnog života ljudi. U analizi koja obuhvata temu, predstavljena na događaju Yalo Connect IA koji je okupio lidere najvećih industrija u Brazilu, profesor, istraživač i kolumnista Uola, Диого Кортиз, istraživalo je višestruke dimenzije veštačke inteligencije, ističući svoje tehničke aspekte, geopolitički i ekonomski, resgatujući putanju te tehnologije od 1950-ih godina, crtaći paralele sa istorijom računara, period označen entuzijazmom budućnosti i razočaranjem ograničenja vremena.
Među tim spektrom, tri glavna faktora su ubrzala razvoj veštačke inteligencije: povećanje računske moći, masovna digitalizacija podataka i uspon alata sa veštačkom inteligencijom. Unapređenje ovih alata učinilo je obradu velikih količina informacija efikasnijom, dok digitalizacija, intenzivirana putem veba i društvenih mreža, generisao ogromne baze podataka za ishranu modela veštačke inteligencije. Veštačka inteligencija je transformisala način na koji se tehnologija percipira i koristi.
„Već je veštačka inteligencija bila deo našeg života, kroz interfejse koje smo koristili, sistemi preporuka, sistemi prevara. Već smo bili bombardovani veštačkom inteligencijom, ali na skriven način. Šta se promenilo je da je sada već možemo primetiti, ako ima podataka. I to donosi novu dinamiku za tržište i za društvo, objasnio je profesor Diogo Cortiz.
Trenutno se ova pametna tehnologija može koristiti kao geopolitička strategija, jednom kada zemlje i ekonomski blokovi osporavaju liderstvo u razvoju i kontroli ove tehnologije, imajući veštačku inteligenciju kao konkurentsku prednost za nacionalnu bezbednost, industrijska inovacija i globalni uticaj. Sjedinjene Američke Države i Kina (najveće globalne sile) su glavni protagonisti ove trke, ulaganje milijardi dolara u istraživanja, infrastruktura i specijalizovani talenti. Evropska unija nastoji da izbalansira inovacije sa metodama regulacije, uspostavljajući neka pravila koja garantuju etičku i odgovornu upotrebu Inteligencije.
Pored toga, sa popularizacijom nekih alata, interakcija sa veštačkom inteligencijom postala je dostupna, omogućavajući nove mogućnosti korišćenja i proširujući svoj društveni uticaj. Ova brza popularizacija ukazuje na to da veštačka inteligencija nije samo tehnološki alat, ali još jedna promena paradigme, predefinisanje odnosa između ljudi i mašina i otvaranje puta za nove primene u raznim oblastima.
Nije samo na meti vlada i institucija, korporativni sektor takođe intenzivno ulaže u korišćenje veštačke inteligencije za poboljšanje efikasnosti i troškova industrije. Nedavno, meksikanka Yalo, inteligentna prodajna platforma, danas je takođe prisutan u Brazilu, objavio je globalno da razvija prvog inteligentnog prodajnog agenta koji može da deluje kao digitalni radnik koji rekreira veštine ljudskih prodavaca. Ovo rešenje se već testira u nekim kompanijama i uskoro će biti lansirana beta verzija sa velikim brendovima u Brazilu i širom sveta.
Preduzeća traže kompletna rešenja, a ne samo tehnološke alate. Zbog toga radimo na razvoju prvog agenta prodaje 100% pokretanog veštačkom inteligencijom. Ideja je projektovati dodatnog člana tima za izvršavanje specifičnih misija i stvoriti digitalnu radnu snagu koja će potencirati i dopuniti ljudske timove, pomenuo Manuel Centeno, Generalni direktor Yalo-a u Brazilu.
