U poslednjim godinama, bilo je moguće primetiti rastuću moć donošenja odluka o kupovini različitih vrsta proizvoda od strane potrošača, više selektivni u odabiru brendova koji predstavljaju željeni predmet ili robu. Pred ovom novom tržišnom autoritetu, da li moć kompanija u ovoj vezi opada? Који сада одређује правила ове игре? И, na koji način preduzetnici mogu da se pripreme da pokušaju da imaju malo više autoriteta nad prodajom?
Odnos kupovine i prodaje se gradi u našem društvu još od starog Egipta. U članku pod naslovom “Kratka priča o brendiranju”, autor ističe da je prva komercijalna upotreba marki bila kao znak vlasništva. Stavljanjem svog imena ili simbola na imovinu, kao stoka, vlasnik je mogao označiti svoju imovinu. Stari Egipćani su bili prvi koji su koristili oznake kao znakove vlasništva pre najmanje 5.000 година. I odatle, jasno, odakle potiče reč 'brand' (marka).
U svojoj suštini, marke, trenutno, служе за, doslovno, označiti vrstu proizvoda i izjaviti da to pripada nekoj entitetu. Ta potreba se pojavila kada su civilizacije počele da napreduju i, u ovoj ideji, predmeti iz svakodnevnog života počeli su da imaju više proizvođača, šta je uzrokovalo potrebu za načinom razlikovanja porekla svakog od njih.
Međutim, u prošlosti, marke nisu imale snagu i poruku koju su počele da prikazuju nakon industrijske revolucije i rastućeg broja konkurenata za robu i svakodnevne proizvode. Bilo je potrebno nešto više od samo imena koje bi moglo biti sinonim za kvalitet – na kraju, konkurenti bi mogli da nabave iste mašine i koriste iste metode proizvodnje – bilo kroz priču o kompaniji (storytelling), tvoji stavovi, solidarne aktivnosti ili druge strategije.
Ono što je bila jedinstvena aktivnost postalo je kontinuirani proces. Данас, moguće je videti da većina kompanija teži da dostigne publiku koja, успут, može se čak raditi o istoj niši za više njih, međutim, njihove strategije, vrednosti, прикази, načini dodeljivanja dodate vrednosti vašim proizvodima su različiti i, dakle, vaše pristupe su takođe.
Trenutno, međutim, postoji toliko brendova za specifične tržišne niše da kupci mogu birati između deset, dvadeset, trideset takmičara, samo samo uzimajući u obzir diferencijalne tačke koje svako smatra važnim. Osnovno, potrošač vrši procenu upoređujući različite tačke i analizirajući da li se one slažu sa njegovim idealima.
То чини, kao primer, da raznim kompanijama počele da se više brinu o društvenim pitanjima, vrednosti, društvena odgovornost, иновација, personalizacija, praktičnost i brzina, постпродаја и правична цена, ulazeći na bojno polje kako bi pokušali da se razlikuju od svojih konkurenata i privuku moguće potrošače s namerom da ih zadrže.
Od početka korišćenja brendova i stvaranja brendiranja, moć, ili vlast potrošača, samo je raslo tokom tehnoloških evolucija, stičući sve veću autoritet za odabir željenih proizvoda i, данас, poseduju, više nego ikad, moć izbora.
U svetlu ove slike, primećuje se da je autoritet u procesu kupovine značajno prešao sa brendova na potrošače, da sada igraju aktivnu i kritičku ulogu u izboru onoga što konzumiraju. Ako je ranije bilo dovoljno imati prepoznatljivo ime da bi se osigurala prodaja, danas je potrebno ići dalje: razumeti želje i vrednosti publike, uspostaviti autentične veze i izgraditi prisustvo koje direktno komunicira sa vašim očekivanjima.
Tako, autoritet brendova nije nestao, ali je ponovo raspodeljena. Сада, ona mora stalno osvajati, održavana i obnavljana kroz strategije koje vrednuju ne samo proizvod, ali i iskustvo, identifikacija i zajednička svrha sa potrošačem.
