Predlog savezne vlade da stvori platformu za kredit sa zaduživanjem namenjenu radnicima sa potpisanim ugovorima o radu (CLT) – šta može da izađe iz papira još ove godine, donosi sa sobom obećanje demokratizacije kredita i takođe osvetljava niz pitanja koja mogu pogoršati zaduženost brazilskog stanovništva i produbiti strukturne probleme povezane sa nekontrolisanom ponudom jeftinog kredita – i poznate "opklade", ili kladioničarski sajt, predstavljaju jedan od najvećih izazova u tom smislu.
Dodaje se tome, такође, činjenica da platforma može dodatno povećati broj slučajeva prevara koristeći mehanizam kreditnog zaduženja – iako ova informacija nije uzeta u obzir u poslednje dve godine, u 2022. godini brazilski Procons su zabeležili obim od 57.874 žalbi na prevare u vezi sa kreditima sa zaduženjem – što je odgovaralo na više od šest prijava na sat.
U ovoj opasnoj recepturi, dodali smo i problem zaduženosti brazilskih porodica. Иако се повукао 0,9 процентних поена у години, prema podacima Nacionalne konfederacije trgovine dobara, Usluge i turizam (CNC), objavljeni krajem januara, veća izloženost radnika kreditima može stvoriti spiralu zaduženosti povezanu, upravo, на опкладе.
Problem sa klađenju: daleko od kraja
"Bets" su poznati kao sajtovi za sportsko klađenje, koji su završili, такође, otvarajući put za novi tip kladioničarskog sajta, online kazina – obično nazivani kao "Igra Tigrića". Problem je što je zakon 13.756/2018, koje su odobrile kladionice, takođe je predviđao maksimalni rok od četiri godine za Ministarstvo finansija da reguliše delatnost, šta se nije desilo. Rezultat je da te kompanije deluju unutar "regulatornog limba", bez jasnih pravila.
Bez jasnih pravila, i sa značajnim reklamnim dosegom, pretežno na društvenim mrežama, kockarske igre su postale epidemija. U 2024, brazilske porodice su uložile oko 240 milijardi R$ u klađenje – nose više od 1,8 miliona ljudi u neplaćanju zbog virtuelnih opklada. Porodice sa nižim prihodima, prema CNC, bile su najviše pogođene: u januaru prošle godine, predstavljali su 26% – u decembru, ovaj broj je dostigao 29%.
U kontekstu u kojem je ponuda kredita široko olakšana i analiza rizika nije uvek duboka, mnogi radnici mogu biti naterani da koriste kredit sa zaduženjem kako bi se kladili na online igrama. Очигледно, to može dovesti do još većeg povećanja zaduženosti, sa radnicima koji se oslanjaju na nove kreditne operacije kako bi izmirili prethodne dugove, stvarajući negativnu spiralu finansijske zavisnosti. Nedavna istraživanja SPC Brazil, u saradnji sa Nacionalnom konfederacijom trgovinskih vođa (CNDL), ukazuje da je procenat neplaćanja među potrošačima koji se ponovo obraćaju za ovu vrstu kredita značajno porastao, pojačavajući ideju da je lakoća pristupa, bez odgovornog finansijskog upravljanja, može pretvoriti kredit u instrument visokog rizika.
Више од тога, neke istraživanja pokazuju da čak 60% korisnika platformi za kockanje može koristiti novac sa kreditnih kartica, uključujući zadužnicu, za klađenja. I da bi situacija bila još dramatičnija, obim neplaćanja u kreditima sa zadržavanjem za radnike u privatnom sektoru povećan je 0,8 процентних поена између 2023. и 2024., prema Narodne banke.
Prevare i kredit sa zadužnicom
Nedavne informacije Centralne banke ukazuju da je obim operacija sa kreditima sa zadužnicom ubrzano rastao u poslednjim godinama, dostizanje nivoa koji zahtevaju strožije praćenje finansijskih institucija i posredničkih platformi.
Pitanje se pogoršava kada se uzme u obzir da, da bi platforma za kredit sa zadužnicom radila u velikoj meri, banke i finansijske institucije biće obavezne da usvoje sve robusnije antifraud mere.
Scenarij digitalizacije finansijskih usluga pokazuje, u poslednjim godinama, značajan porast slučajeva elektronskih prevara, često sofisticirane i teške za otkrivanje. Tako, potreba za ulaganjem u tehnologiju i sisteme sajber bezbednosti postaje imperativna za ublažavanje rizika koji mogu ugroziti ne samo finansijsko zdravlje potrošača, ali i stabilnost finansijskog sistema u celini.
Pored toga, centralizacija operacija na jednoj platformi može stvoriti povoljno okruženje za pojavu unutrašnjih prevara i manipulaciju podacima. Automatizacija i integracija sistema, kada nisu praćene robusnom internom kontrolom, otvaraju prostor za zle agente da iskoriste ranjivosti, nudeći scenario u kojem gubitak može biti dvostruk: s jedne strane, radnik se suočava sa dugovima koji će ugroziti njegov prihod, e, sa druge strane, finansijska institucija može biti žrtva prevara koje povećavaju operativne troškove.
Pored tehnologije, banke će takođe morati da nude usluge formalizacije bankarskog kredita, u kojima se dodela i upravljanje tim kreditima vrši na transparentan i siguran način. Formalizacija kreditnog zaduženja uključuje pažljivu proveru podataka podnosilaca zahteva, osiguravajući da se zajmovi odobravaju samo radnicima koji ispunjavaju specifične kriterijume podobnosti. Ovaj proces uključuje analizu dokumenata, kao dokazi o prihodima i kreditna istorija, da bi se osiguralo da korisnici imaju sposobnost da izvrše uplate.
Na kraju, put koji treba slediti treba da bude zasnovan na transparentnosti, zbog odgovornosti i potrage za ravnotežom između tehnološke inovacije i zaštite prava potrošača.
Platforma za kredit sa zadužnicom može, без сумње, ponuditi značajne koristi, ali ti benefiti ne mogu biti postignuti na račun finansijskog blagostanja radnika. Imperativno je da svaka operacija bude praćena pažljivom analizom, da mere da antikorupcije budu stalno revidirane i ažurirane i da potrošači imaju pristup jasnim i preciznim informacijama o rizicima i uslovima ugovorenog kredita.
Na taj način, možemo pretvoriti olakšan pristup kreditu u alat za inkluziju i razvoj, i ne u instrumentu koji, nepažnjom, produbljuje zaduženost i ekonomsku nestabilnost. Izgradnja sigurnijeg i održivijeg finansijskog okruženja neizbežno zahteva dijalog između svih uključenih i sprovođenje mera koje su u skladu sa izazovima koje postavlja digitalna era.
